InHoReCa  in your country
SRBIJA
Kafići
13.12.2018.

Dragan Milić, Key Account Manager, Les Grands Chais de France

Ljubaznost i posvećenost nas izdvajaju kao ugostitelje

Razgovarala: Milica Milutinović

Kompaniju Les Grands Chais de France osnovao je 1979. Joseph Helfrish, kao porodičnu, a on na njenom čelu i dalje predstavlja “mozak” celog poslovanja. Ključna godina u razvoju im je bila 1984, kada je kreirana boca revolucionarnog oblika, čime je nastao brend JP. Chenet. Već 1992. prodavali su po jednu bocu ovog vina u svakoj sekundi. Kompanija svoje prve vinograde kupuje 1986. i od tada do danas konstantno šire svoja imanja. Važna je i 1999. godina, jer tada kreiraju brend Grand Sud, koji za kratko vreme postaje drugi najprodavaniji francuski vinski brend na svetu. Ukupan proizvodni kapacitet kompanije iznosi tri miliona boca dnevno, a njihovi proizvodi se prodaju u 173 zemlje sveta.

Kompanija svoje proizvode prodaje u Srbiji 19 godina, a trenutno oko 20% poslovanja se realizuje kroz HoReCa kanal. O poslovanju srpskog ogranka i planovima razgovarali smo sa Draganom Milićem, menadžerom ove francuske kompanije u našoj zemlji.

Šta uključuje portfolio koji nudite HoReCa kupcima?
Veliki broj brendova u našem portfoliju nam omogućava da HoReCa kanalu ponudimo širinu. Zavisno od tipa ugostiteljskog objekta, u svakom trenutku možemo ponuditi vina iz svih cenovnih kategorija, od malih francuskih butik vinarija, do velikih imena. Ukoliko govorimo o nižem cenovnom rangu, predlog je svakako Baron D’Arignac. Narednu kategoriju čine vina poput JP. Chenet-a, Grand Sud-a, Louis Eschenauera, koja predstavljaju odličan odnos cene i kvaliteta. Uspeli smo da tržištu na pravi način predstavimo i brendove, poput Chateau Lestage Simon, Chateau Cantin, Domaine Ville de Colmar, LaCheteau, Chateau Fesles, Domaine de Tholomies, Domaine de Sainte Cecile, Francois Martenot… Iz kategorije penušavih vina bih izdvojio vino Brut Dargent koje je u godini za nama višestruko nagrađivano, kao i Prosecco Signore Giuseppe. Osim navedenog, HoReCa kanalu uspešno prodajemo i Grand Cru Classe vina poput Chateau Margaux, Chateau Pontet Canet, Chateau Smith Haut Lafitte, Cos D’Estournel… Ponudu upotpunjujemo vinima novog sveta od kojih posebno izdvajamo brendove čileanskih vina Casa de Campo i El Emperador, kao i žestokim alkoholnim pićima od kojih bih izdvojio Agavita tekilu, Lordson džin i Jelzin votku.

Koji od brendova ima najbolje performanse?
Teško je izdvojiti neki od brendova jer svaki poseduje osobine na osnovu kojih bi se izdvojio od ostalih. Najbolje rezultate ostvarujemo sa vinima sa juga Francuske (iz regiona Languedoc), kao i sa vinima iz doline reke Loare. Konkretno vina vinarije Domaine de Tholomies, kao i Rose D’Anjou iz doline reke Loare. Gewurtztraminer, kao sorta grožđa je izuzetno dobro prihvaćena u Srbiji i pokazalo se da se konzumentima dopada alzaški stil vinarije Arthur Metz.

Kakve rezultate je kompanija ostvarila u prethodnoj godini?
Rezultati ostvareni u prošloj godini pokazuju rast na svim poljima, tako da smo izuzetno zadovoljni. Ostvarena prodaja je viša u odnosu na isti pokazatelj iz prethodnih godina. Takođe, postali smo bogatiji za četiri nova imanja – vlasnici smo vinarije Binderer St Ursula Weinkellerei u Nemačkoj, Aresan u Španiji, Danubiana u Mađarskoj i Salasar u Francuskoj. Nastavili smo i da ulažemo u obnovu i osavremenjavanje naših postojećih proizvodnih pogona, skladištenog prostora i imanja. Naši brendovi su nastavili i da dobijaju pohvale i priznanja na svim vinskim sajmovima. Prethodna godina je revolucionarna i iz razloga što smo prvi put javnosti predstavili vina sa drvenom i kožnom etiketom. Primer je JP. Chenet Reserve, vino koje se uspešno prodaje u Srbiji i koje je odlična preporuka za HoReCa kanal.

Kakvi su planovi kompanije za naredni period?
Sledeća godina će za nas biti slavljenička, proslavićemo 40 godina od osnivanja. Ovaj jubilej iskoristićemo da tržištu predstavimo nove, ali i redizajnirane i unapređene postojeće proizvode. Plan je da kompanija održi svoju poziciju na tržištu ali i da je ojača, kroz pronalaženje novih tržišta za proizvode i kroz dalje plansko širenje kompanije. Kada je u pitanju Srbija, konzumentima ćemo predstaviti nove etikete mirnih i penušavih vina, žestokih alkoholnih proizvoda, ali i jednu relativno novu kategoriju - bezalkoholna vina.

Da li je teško održati nivo uspešnosti i efikasnosti na izazovnom tržištu?
Teško je, naročito kada se desi loša godina u vinogradarstvu i vinarstvu kakva je bila prethodna. Suša i kasni mrazevi uslovili su da prinosi budu znatno ispod višedecenijskog proseka, samim tim cena vina je zabeležila veliki rast. Na svu sreću, uspeli smo. Kompanija poseduje dve logističke platforme: u regiji Alsace, odakle snabdevamo potrošače u Evropi i Aziji i u Landirasu, na jugu Francuske, u blizini velikih luka. Naš kupac tako na jednom mestu može kupiti vina iz svih francuskh regija, ali i vina iz Španije, Nemačke, Italije... Takođe, ovde može kupiti i vina iz zemalja novog sveta (iz Čilea, Argentine, Australije, Kalifornije, Novog Zelanda…), kao i žestoka alkoholna pića. Upravo odlično organizovana logistika predstavlja naše glavno “oružje” u borbi sa konkurencijom. Takođe, naši kupci u svakom trenutku mogu računati na pomoć od strane obučenog osoblja kompanije. Veoma bitna je činjenica da su naši regionalni menadžeri ljudi sa istog govornog područja, koji razumeju tržište i mogu na pravi način da odgovore na sve izazove. Svakako, najbitniji način borbe sa konkurencijom jeste održavanje visokog nivoa kvaliteta proizvoda.

Konzumentima ćemo predstaviti nove etikete mirnih i penušavih vina, žestokih alkoholnih proizvoda, ali i jednu relativno novu kategoriju - bezalkoholna vina.

Prema kojim kriterijumima birate ugostiteljske objekte u kojima želite da budete prisutni?
Naš cilj je da u vinskoj karti svakog ugostiteljskog objekta u Beogradu, kao i u većini ugostiteljskih objekata u Srbiji budu po minimum dva naša vina. Naši partneri vrše kategorizaciju ugostiteljskih objekata na osnovu više kriterijuma i na osnovu kategorije formiraju ponudu vina koja bi najbolje odgovarala konceptu ugostiteljskog objekta. Sve naše kupce gledamo istim očima i na profesionalan način postupamo prema njima, bez obzira na to da li se radi o običnim barovima ili ekskluzivnim restoranima. Naša vina se trenutno prodaju u više od 4.000 ugostiteljskih objekata u Srbiji.

Kako biste opisali saradnju sa ugostiteljima i današnju ugostiteljsku scenu?
Stekao sam utisak da se nivo ugostiteljstva u Srbiji menja nabolje. Vlasnici lokala pokazuju spremnost da ulažu u svoje zaposlene. Generalno, naše tržište je željno edukacije i inovacija, a mi smo tu da im, zajedno sa našim partnerima u Srbiji, to i omogućimo kroz obuke, degustacije, radionice i vinske večeri. Trudimo se da osoblje koje prodaje naša vina bude dovoljno obučeno da vina na pravi način predstavi ugostiteljima. Somelijeri su poželjni u ovom poslu, ali su nažalost često shvaćeni kao skupa investicija, što nije pravilan pristup. Ljubaznost i posvećenost je svakako ono što nas izdvaja kao ugostitelje. Odlični smo domaćini, volimo sve i svakome se radujemo. Ono na čemu moramo dodatno da radimo jeste edukacija. Moramo dodatno poraditi i na cenovnoj politici, kako vino ne bi postalo proizvod za bogate. Apsurdno je da u restoranu više platimo čašu vina od večere. Smatram da je to jedan od glavnih razloga zašto je potrošnja vina u Srbiji znatno ispod potrošnje u ostalim zemljama okruženja.

A kakav je srpski konzument vina?
Prosečan konzument u Srbiji je daleko od edukovanog potrošača, ali je jasna želja i namera da se teži ka tome. Ukoliko uporedimo sadašnji nivo znanja sa nivoom znanja od pre nekoliko godina, napredak je evidentan. Nekada su se samo ljudi poput somelijera interesovali za vina i vinsku scenu, a sada imamo konzumente od kojih čak možemo i mi dosta da naučimo.

Koje bi bile vaše preporuke ugostiteljima za unapređenje njihovog poslovanja?
Iskoristio bih reči jednog našeg uvoznika koji kaže da je vino individualni doživljaj. Potrebno je biti otvoren jer ukus vaših klijenata se često razlikuje od vašeg ličnog. Ukoliko imate proizvod za koji znate da bi se klijentu dopao, a vi ga lično ne volite, zapamtite da je zadovoljstvo klijenata ključ uspešnog poslovanja. Sa druge strane, ponekad je potrebno stvoriti potražnju, ponuditi gostima proizvod koji nisu imali nameru da poruče, za koji nisu znali da postoji. Ranije smo u restoranima porucivali belo vino. Danas poručujemo sovinjon, šardone…Sutra ćemo poručivati Chablis. Budite inovativni, stvarajte nove navike potrošača, ponudite im nešto jedinstveno. Neka vinska karta bude jedna od stvari koja vaš ugostiteljski objekat razlikuje od konkurencije. Navešću jedan primer, 2000. u vinskim kartama restorana u Francuskoj samo 10% su zauzimala vina sa juga. Malobrojni “hrabri” ugostitelji su u svojim vinskim kartama stavili akcenat na “nepoznati jug” i napravili su uspeh. Danas je 40% vinske karte u restoranima u Francuskoj rezervisano za vina sa juga zemlje.

-